Tesis doctoralInfoling 10.43 (2017)

Autor/a: Trivić, Aneta
Fecha de lectura o defensa: 2015
Título de la tesis: ЛЕКСИЧКО-СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА СОМАТИЗАМА У ФРАЗЕОЛОГИЈИ САВРЕМЕНОГ ШПАНСКОГ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА: КОНТРАСТИВНИ ПРИСТУП [Análisis léxico-semántico de los fraseologismos somáticos en español y serbio contemporáneo: estudio contrastivo]
Director/a de tesis: Anđelka Pejović
Universidad: УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ [Universidad de Kragujevac]
Departamento: ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ [Facultad de Filología y Arte]
País: Serbia
Descripción de la tesis

Este trabajo pertenece al campo de los estudios fraseológicos contrastivos y como objetivo general tiene la comparación de los sistemas fraseológicos español y serbio. Más concretamente, se realiza el análisis léxico y semántico, y más específicamente uno conceptual, de los fraselogismos somáticos que contienen componentes глава /cabeza, око/ojo, рука/brazo y шака/mano. A base del material recogido intentamos realizar su sistematización semántica, analizar las similitudes y diferencias, e indicar el tipo de la relación interlingüística y el grado de la equivalencia traductológica. El corpus utilizado en el estudio paralelo se basa en un poco más de 870 fraseologismos somáticos, y procede de los diccionarios monolingües generales y fraseológicos. La descripción de los fraseologismos incluye la información pragmática y su uso está ilustrado con los ejemplos textualizados obtenidos de los corpus correspondientes. Con el fin de determinar las especificidades fraseológicas, las coincidencias y discrepancias, y responder de cómo los hablantes del serbio y español en su representación del mundo conceptualizan los contenidos expresados mediante estos fraseologismos, se establecen los bloques temáticos.

Dado el carácter sumamente interdisciplinar del tema, se establece el marco teórico y metodológico en el cual se basa la investigación, y se sintetizan los fundamentos teóricos de lexicología y semántica, análisis contrastivo y lingüística cognitiva, con énfasis especial en fraseología y fraseología contrastiva. Se representan las unidades fraseológicas, sus características esenciales y posibilidades para su clasificación dentro de las lingüísticas española y serbia. Los métodos aplicados en la investigación son el análisis contrastivo y conceptual, y la equivalencia traductológica ha sido esencial en la resolución de los problemas de comparabilidad.

Los resultados del análisis contrastivo indiscutiblemente demuestran que los lexemas глава/cabeza, око/ojo, рука/brazo y шака/mano ocupan un lugar importante dentro de los sistemas léxicos de las lenguas española y serbia, que tienen la simbología y polisemia muy desarrolladas, igual que la frecuencia de uso y la productividad fraseológica. Debido a eso, sirven como el indicador válido de las relaciones interlingüísticas de sus sistemas fraseológicos. Los fraseologismos somáticos comparados muestran que las metáforas basadas en el cuerpo y la experiencia humana generan una amplia gama de significados diferentes, estructurados en los conjuntos semánticos. En el caso de los tres somatismos, se establecen tres bloques semántico-conceptuales (acciones realizadas por el hombre, fenómenos abstractos y las descripciones del hombre y su contorno), que se clasifican luego según el mismo criterio. Se confirman el carácter universal antropocéntrico y antropométrico de la fraseología somática, igual que la correspondencia básica, semántica, formal y funcional, de los sistemas fraseológicos de estas dos lenguas. Se observan casos esporádicos de las discrepancias conceptuales que producen la ausencia de la equivalencia traductológica. Tales fenómenos incomparables son ocasionados por las peculiaridades culturales y llevan una información idiosincrásica, típica para una comunidad de habla.

--------

Оваj рад припада пољу контрастивних фразеолошких проучавања и за свој општи циљ има поређење фразеолошких система шпанског и српског језика. Конкретније врши се лексичка и семантичка и, уже, концептуална анализа соматских фразеологизама с компонентама глава/cabeza, око/ojo, рука/brazo и шака/mano. Циљ је да се на темељу прикупљене грађе спроведе њихова семантичка систематизација, анализирају сличности и разлике, и укаже на врсту међујезичког односа и степен преводне еквиваленције. Корпус на којем се врши паралелени опис сачињен је од нешто више од 870 соматских фразеологизама, ексцерпираних из општих и фразеолошких једнојезичних речника. Дескрипција фразеологизама обухвата и прагматичке вредности, те је њихова употреба илустрована кроз контекстуализоване примере који су преузети из одговарајућих корпуса. У циљу утврђивања фразеолошких специфичности, подударности и неподударности, односно одговора на питање како говорници српског и шпанског језика у својој слици света концептуализују садржаје које њима исказују, успостављају се концептуални тематски блокови.

Будући да је тема интердисциплинарног карактера, полази се од теоријско-методолошког оквира на којем се заснива истраживање и износе се најзначајније теоријске поставке лексикологије и семантике, контрастивне анализе и когнитивне лингвистике, с посебним освртом на фразеологију и контрастивну фразеологију. Представљају се фразеолошке јединице, њихове основне карактеристике и могућности класификације у оквирима шпанске и српске лингвистике. У истраживању су примењене методе контрастивне и концептуалне анализе, а преводна еквиваленција од суштинског је значаја за решавање проблема упоредивости.

Резултати контрастивне анализе недвосмислено указују да лексеме глава/cabeza, око/ojo, рука/brazo, шака/mano заузимају важно место у лексичким системима српског и шпанског језика, да имају развијену симболику и полисемију, као и учесталу употребу и фраземотворну продуктивност. Стога су валидан показатељ међујезичких односа њихових фразеолошких система. Упоређивани соматски фразеологизми показују да метафоре настале на бази људског тела и искуства генеришу широк спектар разуђених значења која су структуирана у семантичке скупове. Код сва три соматизма утврђена су три концептуално-значењска блока (радње које човек врши, апстрактне појаве које га окружују и карактеристике које му се приписују), која се даље разрађују према истом критеријуму. Потврђена је универзално присутна антропоцентричност и антропометричност у соматској фразеологији, као и базична семантичка, формална и функционална међујезичка кореспонденција између фразеолошких система ова два језика. У мањој мери уочене су спорадичне неподударности у концептуализацијама, које проузрокују одсуство сваке значењске еквиваленције. Такви некомпарабилни делови условљени су културолошким специфичностима и носе идиосинкратичну информацију, карактеристичну за одређену говорну заједницу.


Área temática: Antropología lingüística, Lingüística cognitiva, Lingüística de corpus, Pragmática, Semántica


Índice

1.УВОД. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ, ХИПОТЕЗЕ РАДА

2.ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР
2.2 ТЕОРИЈСКИ ОКВИР
2.2.1 ЛЕКСИКОЛОГИЈА И СЕМАНТИКА
2.2.2 КОНТРАСТИВНА ЛИНГВИСТИКА
2.2.3 КОГНИТИВНА ЛИНГВИСТИКА
2.2.4 ФРАЗЕОЛОГИЈА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА
2.2.4.1 ПОЈАМ ФРАЗЕОЛОШКЕ ЈЕДИНИЦЕ ИЛИ ФРАЗЕОЛОГИЗМА И ЊЕГОВЕ ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
2.2.4.1.1 Стабилност
2.2.4.1.2 Идиоматичност
2.2.4.1.3 Општепознатост, нормираност
2.2.4.1.4 Фреквентност, учесталост
2.2.4.1.5 Експресивност
2.2.4.1.6 Варијантост компонената у саставу фразеологизама
2.2.4.1.7 Раслојеност
2.2.4.2 КЛАСИФИКАЦИЈА ФРАЗЕОЛОГИЗАМА
2.2.4.2.1 Уже и шире схватање фразеологије
2.2.4.2.2 Класификација фразеологизама у српској лингвистици
2.2.4.2.2.1 Д. Мршевић-Радовић (1987)
2.2.4.2.2.1.1 Фразеолошке, нефразеолошке, перифрастичне конструкције
2.2.4.2.2.1.2 Компонентни и глобални фразеологизми
2.2.4.2.2.1.3 Идиоматске фразе, устаљене фразе, пословице
2.2.4.2.2.2 Остале класификације
2.2.4.2.3 Класификација фразеологизама у шпанској лингвистици
2.2.4.2.3.1 Сулуага (1980)
2.2.4.2.3.2 Г. Корпас Пастор (1996)
2.2.4.3 ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА ФРАЗЕОЛОГИЈЕ КАО НАУЧНЕ ДИСЦИПЛИНЕ У ОКВИРИМА СРПСКЕ И ШПАНСКЕ ЛИНГВИСТИКЕ
2.2.4.3.1 Развој фразеологије као научне дисциплине у српској лингвистици
2.2.4.3.2 Развој фразеологије као научне дисциплине у шпанској лингвистици
2.3 МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР И КОРПУС
2.3.1 МЕТОДЕ РАДА
2.3.1.1 Контрастивна анализа
2.3.1.2 Преводна еквиваленција
2.3.1.3 Концептуална анализа
2.3.2 КОРПУС

3. ЛЕКСИЧКО - СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА ФРАЗЕОЛОГИЗАМА С КОМПОНЕНТАМА ГЛАВА/CABEZA, OКO/OJO, РУКА/BRAZO, ШАКА/MANO
3.2 КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА ФРАЗЕОЛОГИЗАМА С КОМПОНЕНТАМА ГЛАВА/CABEZA
3.2.1 Радње и процеси
3.2.1.1 Мислити, размишљати
3.2.1.2 Убеђивати, обмањивати
3.2.1.3 Умислити, уобразити//уразумити се
3.2.1.4 Памтити//заборавити
3.2.1.5 Остале радње
3.2.2 Апстрактне појаве
3.2.2.1 Смрт, опасност
3.2.2.2 Невоља, терет
3.2.2.3 Остале апстрактне појаве
3.2.3 Карактеризација људи, појава, радњи
3.2.3.1. Људске особине
3.2.3.1.1 Неразуман//разуман
3.2.3.1.2 Глуп, тврдоглав
3.2.3.1.3 Уображен, охол
3.2.3.1.4 Остале особине
3.2.3.1.5 Тренутна физичка стањa
3.2.3.2 Карактеристике радњи, ствари, појава
3.2.4 Гестовно-мимички фразеологизми с компонентом глава/cabeza
3.2.5 Привидна еквиваленција (лажни пријатељи)
3.2.6 Закључне напомене
3.3 КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА ФРАЗЕОЛОГИЗАМА С КОМПОНЕНТАМА OКO/OJO
3.3.1 Радње и процеси
3.3.1.1 Видети, посматрати
3.3.1.2 Радње позитивне конотације (пожелети, свидети сe)
3.3.1.3 Радње негативне конотације
3.3.1.4 Увидети, рећи (истину)//завара(ва)ти
3.3.1.5 Остале радње
3.3.2 Апстрактне појаве
3.3.2.1 Мотрење, опрез
3.3.2.2 Мишљење, сећање
3.3.2.3 Гнев, освета
3.3.2.4 Благонаклоност, слога
3.3.2.5 Нетрпељивост према некоме
3.3.2.6 Чуђење, неверица
3.3.3 Карактеризација људи, појава, радњи
3.3.3.1 Људске особине
3.3.3.1.1 Бистар, оштроуман//глуп
3.3.3.1.2 Остале особине
3.3.3.1.3 Тренутна физичка стања
3.3.3.2 Карактеристике радњи, ствари, појава
3.3.3.2.1 Временски и просторни односи
3.3.3.2.2 Остале врсте карактеризација
3.3.3.2.3 Затворених очију/con los ojos cerrados
3.3.4 Мимички фразеологизми с компонентом око/ојо
3.3.5 Привидна еквиваленција (лажни пријатељи)
3.3.6 Закључне напомене
3.4 КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА ФРАЗЕОЛОГИЗАМА С КОМПОНЕНТАМА РУКА/BRAZO И ШАКА/MANO
3.4.1 Радње и процеси
3.4.1.1 Радити
3.4.1.2 Помагати
3.4.1.3 Тући, кажњавати
3.4.2 Апстрактне појаве
3.4.2.1 Bласт, контрола
3.4.2.2 Власништво, припадност
3.4.2.3 Ослобађање од власти, губитак контоле
3.4.2.4 Промена власништва
3.4.2.5 Склад, слога, брак
3.4.2.6 Сигурност, убеђеност
3.4.3 Карактеризација људи, појава, радњи
3.4.3.1 Људске особине
3.4.3.1.1 Вешт, спретан//смотан
3.4.3.1.2 Заузет, нерадник, лењ
3.4.3.1.3 Успешан//неуспешан
3.4.3.1.4 Добар//лош, поштен//непоштен
3.4.3.1.5 Дарежљив//тврдица//лопов
3.4.3.1.6 Строг, суров//покоран, немоћан
3.4.3.1.7 Паметан//глуп и чудан
3.4.3.2 Карактеристике радњи, ствари, појава
3.4.3.2.1 Просторни и временски односи
3.4.3.2.2 Остале врсте карактеризација
3.4.3.2.3 Фразеологизми с функцијом везника
3.4.4 Гестовни фразеологизми с компонентом рука/mano
3.4.5 Привидна еквиваленција (лажни пријатељи)
3.4.6 Закључне напомене

4.ЗАКЉУЧАК

5. ИЗВОРИ И БИБЛИОГРАФИЈА
5.1 ИЗВОРИ
5.2 БИБЛИОГРАФИЈА

6. РЕГИСТАР ФРАЗЕОЛОГИЗАМА

Número de págs.: 451
Correo-e del autor/a: <infolinginfoling.org>

Remitente: Infoling   <infolinginfoling.org>
Fecha: 17 de octubre de 2017

Información publicada en Infoling: http://www.infoling.org/informacion/T232.html



Con la ayuda de:
Editorial Arco Libros

© Infoling 1996-2017. Reservados todos los derechos.
ISSN: 1576-3404
Logo image by Hay Kranen / CC-BY